RSS

Члан 10.

02 авг

Можемо ми имати најбољи Устав и Законе, али ако их нико не проводи и сама држава их свесно крши, то је исто као и да их немамо. Идентично. Без бриге, не намеравам да улазим дубоко у Устав ове немоћне нам државе, већ само да вам докажем колико смо јадни. Ми као систем, држава. Елем, члан 10 Устава Републике Србије гласи:

У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.

Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.

desetkaБаш кратко и јасно. Ми имамо овај члан Устава и закон о службеној употреби језика од 2006. године. Шта ово значи? Најкраће речено, тамо где живе мањине, дозвољено је употребљавати латиницу (под условом да је то њихово писмо), а где има мање од 2% мањина, тамо је у службеном употреби само српски језик и ћирилица.

Бла-трућ. Ко још ТО поштује? НИКО од значаја. Седам година је овај члан Устава мртво слово на папиру. Брука и срамота! Ако ово није проиритет за једну уређену земљу, онда не знам шта јесте. Закључак: јадни смо.

Латиница се нигде не помиње у Уставу, али на њу отпада и више од 80% свих натписа у Београду. Настала је реформом Људевита Гаја и Ђуре Даничића у 19. веку када се стварао српскохрватски језик. Латиница је у време Краљевине СХС, а потом и свих реинкарнација Југославије гурана Србима под фирмом братства и јединства науштрб ћирилице. Крахом СФРЈ и СР Југославије, српскохрватски језик се мења само по имену и назива српским. Тако испада да Срби једини на свету имају два писма. Апсурд!

Ми смо у ствари окружени хрватским националним писмом са свих страна јер је све исписано на њиховом (а не нашем) латиничном писму. Чак и Дачићеве регистарске таблице на аутомобилима, тастатура рачунара и мобилних телефона којима се служимо, називи фирми, банака, новина, буквално све! Тотална доминација не-српске латинице.

Бугари и Грци своје писмо чувају, баш као и Руси, а ми се на нашу ћирилицу кењамо. Докле? Позивам све вас да пишете и читате на најсавршенијем писму на планети. И нека вам буде на понос, а не на осуду. Поштујмо Устав ако нам је до правне државе.

Advertisements
 
2 коментара

Објављено од стране на 2. августа 2013. in Byja

 

2 responses to “Члан 10.

  1. Mihajlo Pisanjuk

    27. августа 2013. at 13:12

    Da krenem ovako: ja nisam srbin (mada ne pripadam ni nekoj od manjina; kad mi se moze, biram) i nemam razloga da zagovaram cirilicu kao ispravno, savrseno, srpsko, pravoslavno… itd pismo, mada je pri pisanju (rukom) uvek koristim. Stvar navike. Slazem se da bi trebalo da se obrati paznja na to, ali ne smatram da bi trebalo da se izbaci latinica iz upotrebe. Nece se izgubiti nacionalni identitet sve i da se vise nikada ne pise cirilica. Dva pisma u upotrebi vidim kao bogatsvo, a ne kao manu.

    Mislim da je opsta upotreba latinice zapravo pokazatelj preferencija ljudi. Sa druge strane, moramo da priznamo da ne zivimo u cirilicnom svetu i da je upotreba latinice (na tablicama, npr.) jako prakticno kada se mrdnemo iz ove nase drzavice, sem ako se ode u Bugrasku ili Rusiju. Mada, Ukrajinci i Rusi imaju latinsku transkripciju koja je poprilicno popularna kod njih, sto opet pokazije njihov izbor.

    Na kraju bi samo zeleo da dodam da ako nam je najveci problem nepravne drzave sto se ne pise cirilica, onda mi zivimo u idealnoj zemlji.

     
  2. Игор Вујичић

    28. августа 2013. at 09:57

    Далеко смо ми од уређене и идеалне државе, а ово је само пример којим то илуструјем.

    Можда бих могао да направим следеће поређење: када помешате пола бокала белог вина (ћирилица) са пола бокала киселе воде (латиница), добићете цео бокал (СФРЈ) шприцера. Ако из бокала преспете у рецимо четири чаше (хрватску, бошњачку, црногорску и српску) моћи ћете да заједно пијете у братству и јединству. Словенци су, узгред да кажем, одувек пили „Раденску“, а Македонци „Ризлинг“, па не улазе у ову анализу.
    Шприцер смо направили да би имали заједнички медијум за функционисање братских нам народа, али после претакања у чаше, остало нам је нешто што није изворно наше. Други су шприцер попили и рекли, „ово је без везе, кисела вода је боља“ и наставили од деведесетих година прошлог века са водом.

    Ми знамо да је вино оно што је изворно наше, али зато што је „фенси“ пити киселу, ми онако где год нам се укаже пијуцкамо киселицу, а на вино полако заборављамо. Можда да би се осећали боље.

    Не мислим да је једном народу потребно да има два писма, јер сваки дуализам на крају доводи до тога да једно од два мора да се склони. Корисно је, међутим, знати оба писма, али онда јасно треба рећи: ћирилица је српска, а латиница није. Латиницу би требало да знамо јер она има значајну примену и у математици и техници, али ћирилица би требала да доминира у свакодневној употреби, баш како пише у члану 10.

    Овај простор је био потпуно ћирилични све до почетка 20. века. Да није прављена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, а нарочито Југославија (од 1945.), не би латиница била заступљена код нас ни приближно у овој мери.
    Треба поштовати све чланове Устава, па и десети. Наравно, све националне мањине у Србији треба да пишу, говоре и школују се на својем матерњем језику, то је и Уставом предвиђено.

     

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s