RSS

Архиве категорија: Byja

Ћириличне регистарске таблице у Србији?

Ако мислите да су садашње аутомобилске регистарске таблице добре, овим текстом ћу вас дебело разочарати. Сећате ли се таблица које смо користили до 2011? Оне су баш као и све раније из СФРЈ биле латиничне, једнообразне на целој територији од Варгара па до Триглава. Ако је већина у СФРЈ била за латиницу, онда хајде да разумемо ту логику.

Логика… шта то беше…?

Срби су чудан народ. Више воле туђе него своје, па је ваљда и туђа крава боља. У претходном тексту сам се осврнуо на обавезу државних органа да спроводе Устав Републике Србије (члан 10.), па зашто га онда Министарство унутрашњих послова, свесно крши? Можда је крива Народна скупштина Републике Србије која је донела нови Закон о безбедности саобраћаја? Како било који Закон може да буде јачи од Устава? КАКО?

Други народи нису блејали као овце, него били креативни, па су тако Руси направили веома лепо решење за њихове регистарске таблице које користи заједничка слова карактеристична и за ћирилицу и латиницу. Каква сјајна идеја! Не читају се исто, али нема везе. Бугари такође. Прекодринска браћа из Републике Српске су издејствовали да Босна и Херцеговина нема латинично, али ни ћирилично писмо, већ слова која се исто читају и пишу на оба. Браво. Још једно решење за поштовање, али нажалост, непримењиво за државу са популацијом величине Србије.

tablice-2011srb

Садашње решење је трагикомично и не завређује ни „прелазну оцену“. Читавих 25% свих регистарских таблица је „фалично“ јер садржи једно или два слова које се нигде другде не користе на таблицама: Ž, Đ, Č, Ć, Š. Али, када вам издају саобраћајну дозволу и добијете отштампан лист А4 са подацима, погледајте добро вашу регистарску ознаку: Фале квачице и цртице. Шта то значи? Онај ко је ово предложио, па усвојио, направио је грађанима Србије проблем јер ако ваш „парњак“ са сличним таблама направи неки проблем у иностранству, можете ви испаштати. Проблем је једнообразност. Она у овом решењу – не постоји. Ја, на пример, поседујем возило регистровано у Београду са два последња слова ŽW.

Следећа ствар. Облик слова и бројева је превише кондензован за данашњи формат таблица, па би пре био примењив за оне које возе таксисти (4 цифре и ознака ТХ). Старе (СРЈ и СФРЈ) табле су биле читљивије иако је формат табли био мањи. Треба ли ишта рећи о чињеници да је грб на таблама у ствари само део старог грба? Све ово је чист аматеризам и показатељ колико је држава нестручна, односно они који о овоме одлучују.

Ћириличне таблице: реално и примењиво решење

Садашње табле ће се дефинитивно мењати, па ево једног предлога како помирити ћирилицу и латиницу. Од свих расположивих слова, довољно је користити ових тринаест: А, В, Е, Ј, К, М, Н, О, Р, С, Т, Х, У. Пошто свега пар општина у Србији не садржи поменуте симболе, а с обзиром да ми волимо да имамо географско одређење на регистарским таблама, то можемо и задржати.

По угледу на европске таблице, најпримењивије и најближе нам је Бугарско решење, по којем би имали имати таблице са плавим пољем лево (идентично садашњем решењу) које садржи ознаку Републике Србије (SRB) после чега следе једно или два слова које су ознака регистрационог подручја, повлака, 3 или 4 цифре (0-9), повлака, 2 словне ознаке, дакле, као на следећим примерима за ВАљево, ЗеМун и Нови Сад:

cirilicne srpske tablice 2013

Списак регистрационих подручја (има их 176) је дат у табели доле у наставку. Број комбинација је по регистрационом подручју је са три бројчане ознаке и две словне до 169.000 комбинација, што је према 900.000 (стари број комбинација) за 5,3 пута мање, али с обзиром да постоји много више регистрационих подручја, неће бити проблема. Град Београд врло брзо може достићи 4 цифре у централним општинама: Новом Београду, Земуну, Звездари, Врачару, Вождовцу, Раковици, Чукарици, Савском Венцу и Старом Граду, чим пређе расположиви опсег од 999, док би мање насељене општине имале три бројне ознаке.

Грб би у овом случају био изостављен, неби га било на таблицама, јер је потпуно непотребан, готово ниједна европска држава га нема. Евентуално, могла би да се дода у плавом левом пољу изнад ознаке Србије мала српска тробојка, баш као што су то својевремено имали Бугари (пре уласка у ЕУ), а какву данас имају Норвежани, мада и не мора. Треба тежити једноставности и недвосмислености што олакшава и визуелно и аутоматско читање/препознавање таблице. Облик слова и бројева би, наравно, требало препустити графичким дизајнерима. 

Двословна ознака на крају представља комбинацију свих 13 предложених слова ћирилице и даје се редно, са изузетком такси возила која би користила ознаку ТA (уместо досадашње ТХ), попут оне која употребљавају такси возила у БиХ.

Персонализоване табле би после ознаке регистрационог подручја биле комбинација бројева и 13 словних ознака укупне дужине 3-6 карактера (уместо досадашњих 3-5), али без цртица. Ако би се користила цртица, она би имала дужину једног карактера и дозвољена би била само једна додатна цртица (као и код неперсонализованих таблица). Ево неколицине примера персонализованих таблица:

personalizovane-table-cirilica

Прикључна возила би имала формат: АА-ВВ-123 , где су АА ознаке регистрационог подручја, ВВ словне ознаке (13 слова) после чега следе редни бројеви (0-9).

Дипломатске таблице (А, М, Р, Е) задржале би исти формат и ознаке као и досадашње (исто се пише и на латиници), само би им се изменило регистрационо подручје, према општини издавања.

Мотоцикли би задржали исти формат таблица као и досадашње уз измену регистрационог подручја.

Регистрациона подручја

Зашто све општине у Србији (рецимо Жагубица) неби имале своје регистрационо подручје? Зашто све градске општине града Београда, Ниша и Новог Сада, па и Врања, неби имале своје ознаке? Због Београда су садашње табле овако лоше урађене, а то се једноставно може спречити само тако да свака општина има своје таблице. Наравно, на Косову и Метохији би могло да остане и регионално устројење по садашњем (српском) моделу, где на пример ознака КМ (баш као и до сада) представља регион у који улазе општине Косовска Митровица, Вучитрн, Звечан, Зубин поток, Лепосавић и Србица.

Ево предлога општинских ознака регистрационих подручја.

Ћирилична ознака регистрационог подручја Регистрационо подручје / Општина
АА Ада
А Врачар (Београд)
АВ Аранђеловац
АЕ Александровац
АЈ Зајечар
АК Чачак
АМ Шабац
АН Алибунар
АО Лајковац
АР Ариље
АС Алексинац
АТ Апатин
АУ Жагубица
АХ Ћићевац
В Вождовац (Београд)
ВА Ваљево
ВВ Вршац
ВЕ Велика Плана
ВЈ Велико Градиште
ВК Врњачка Бања
ВМ Владимирци
ВН Варварин
ВО Лапово
ВР Врање
ВС Врбас
ВТ Власотинце
ВУ Врањска Бања
ВХ Владичин Хан
Е Звездара (Београд)
ЕА Бела Паланка
ЕВ Панчево
ЕЕ Нови Бечеј
ЕЈ Бечеј
ЕК Пећинци
ЕМ Дољевац
ЕН Лебане
ЕО Беочин
ЕР Петровац
ЕС Лесковац
ЕТ Деспотовац
ЕУ Пећ, Исток, Клина
ЕХ Сечањ
У Палилула (Београд)
ЈА Јагодина
ЈВ Барајево (Београд)
ЈЕ Пријепоље
ЈЈ Инђија
ЈК Бојник
ЈН Бујановац
ЈО Бољевац
ЈР Рача
ЈТ Бајина Башта
ЈУ Љубовија
ЈХ Љиг
К Чукарица (Београд)
КА Бачка Паланка
КВ Краљево
КЕ Књажевац
КЈ Крагујевац
КК Кикинда
КМ Косовска Митровица, Вучитрн, Звечан, Зубин поток, Лепосавић, Србица
КН Крупањ
КО Ковин
КР Крушевац
КС Косјерић
КТ Кладово
КУ Кула
КХ Коцељева
М Земун (Београд)
МА Мали Зворник
МВ Младеновац (Београд)
МЕ Медвеђа
МЈ Мајданпек
МК Бачки Петровац
ММ Призрен, Гора, Ораховац, Сува Река (Метохија)
МН Горњи Милановац
МО Мионица
МР Мерошина
МС Мало Црниће
МТ Димитровград
МХ Мали Иђош
Н Нови Београд (Београд)
НА Ниш – Нишка Бања
НВ Нова Варош
НЕ Неготин
НЈ Ниш – Пантелеј
НК Нови Кнежевац
НМ Ниш – Медијана
НН Кнић
НО Нови Пазар
НР Ниш – Црвени крст
НС Нови Сад (општина)
НТ Нови Сад – Петроварадин 
НУ Ниш – Палилула
НХ Гаџин Хан
О Обреновац (Београд)
ОА Пожега
ОВ Ђаковица, Дечани
ОЕ Босилеград
ОЈ Прибој
ОК Чока
ОМ Гроцка (Београд)
ОН Лозница
ОО Опово
ОР Бор
ОС Осечина
ОТ Пирот
ОУ Голубац
ОХ Оџаци
Р Раковица (Београд)
РА Рашка
РВ Пожаревац
РЕ Зрењанин / Петровград
РЈ Прешево
РК Рековац
РМ Рума
РН Приштина, Глоговац, Косово Поље, Липљан, Обилић, Подујево
РО Прокупље
РР Ириг
РС Лазаревац (Београд)
РТ Параћин
РУ Брус
РХ Ражањ
С Савски Венац (Београд)
СА Суботица
СВ Свилајнац
СЕ Смедерево
СЈ Сјеница
СК Смедеревска Паланка
СМ Сремска Митровица
СН Сента
СО Сомбор
СР Сврљиг
СС Сопот (Београд)
СТ Стара Пазова
СУ Сурчин (Београд)
СХ Сокобања
Т Стари Град (Београд)
ТА Чајетина
ТВ Црна Трава
ТЕ Тител
ТЈ Ћуприја
ТК Ковачица
ТМ Темерин
ТН Баточина
ТО Топола
ТР Трговиште
ТС Трстеник
ТТ Тутин
ТУ Златибор
ТХ Богатић
УА Бач
УВ Уб
УЕ Ужице
УК Сремски Карловци
УМ Куршумлија
УН Бабушница
УО Кучево
УР Урошевац, Качаник, Штимље, Штрпце
УС Србобран
УТ Бачка Топола
УУ Сурдулица
УХ Жабари
ХА Жабаљ
ХВ Шид
ХЕ Блаце
ХЈ Гњилане, Витина, Косовска Каменица, Ново Брдо
ХК Кањижа
ХМ Пландиште
ХН Ивањица
ХО Житорађа
ХР Нова Црња
ХС Костолац
ХТ Житиште
ХУ Лучани
ХХ Бела Црква

Поред наведених, остаје неколико резервних комбинација попут Ј, Х, ЈС, ЈМ, МУ, УЈ које би могле да важе за неке евентуално новостворене општине. С обзиром да полиција просто обожава да нам изда (и наплати) нове таблице када купујемо полован ауто у другом регистрационом подручју, ове ће њима донети и више пара у буџет од постојећих.

Плаћање паркинга

Немојте мислити да би оваквим ћириличним решењем било онемугоћено плаћање услуга паркинга, јер се слова (углавном) пишу исто и на ћирилици и на латиници, па једноставно погледате како се ознака пише. Дакле, У=Y, односно У на таблици није U на екрану мобилног телефона већ је Y (ипсилон). Исто тако Х(ха)(икс), В=В, А=А, Е=Е, С=С, К=К, Ј=Ј, М=М, Н=Н, О=О, Т=Т, Р=Р

Дакле, по Вуку: „…читај онако како је написано„. Значи, онако како видите (нема везе што се другачије изговара) тако и напишете и пошаљете СМС.

Шта ви мислите о свему овоме?

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на 23. августа 2013. in Byja

 

Члан 10.

Можемо ми имати најбољи Устав и Законе, али ако их нико не проводи и сама држава их свесно крши, то је исто као и да их немамо. Идентично. Без бриге, не намеравам да улазим дубоко у Устав ове немоћне нам државе, већ само да вам докажем колико смо јадни. Ми као систем, држава. Елем, члан 10 Устава Републике Србије гласи:

У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.

Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.

desetkaБаш кратко и јасно. Ми имамо овај члан Устава и закон о службеној употреби језика од 2006. године. Шта ово значи? Најкраће речено, тамо где живе мањине, дозвољено је употребљавати латиницу (под условом да је то њихово писмо), а где има мање од 2% мањина, тамо је у службеном употреби само српски језик и ћирилица.

Бла-трућ. Ко још ТО поштује? НИКО од значаја. Седам година је овај члан Устава мртво слово на папиру. Брука и срамота! Ако ово није проиритет за једну уређену земљу, онда не знам шта јесте. Закључак: јадни смо.

Латиница се нигде не помиње у Уставу, али на њу отпада и више од 80% свих натписа у Београду. Настала је реформом Људевита Гаја и Ђуре Даничића у 19. веку када се стварао српскохрватски језик. Латиница је у време Краљевине СХС, а потом и свих реинкарнација Југославије гурана Србима под фирмом братства и јединства науштрб ћирилице. Крахом СФРЈ и СР Југославије, српскохрватски језик се мења само по имену и назива српским. Тако испада да Срби једини на свету имају два писма. Апсурд!

Ми смо у ствари окружени хрватским националним писмом са свих страна јер је све исписано на њиховом (а не нашем) латиничном писму. Чак и Дачићеве регистарске таблице на аутомобилима, тастатура рачунара и мобилних телефона којима се служимо, називи фирми, банака, новина, буквално све! Тотална доминација не-српске латинице.

Бугари и Грци своје писмо чувају, баш као и Руси, а ми се на нашу ћирилицу кењамо. Докле? Позивам све вас да пишете и читате на најсавршенијем писму на планети. И нека вам буде на понос, а не на осуду. Поштујмо Устав ако нам је до правне државе.

 
2 коментара

Објављено од стране на 2. августа 2013. in Byja

 

Tempus fugit

Драги читаоче/ читатељко,

За оне који су са латинским на „ви“, tempus fugit значи „време лети“. Значи, лети као птица или балон или као неки наши колеге тркачи и колегинице тркачице. Раније сам имао пуно више слободног времена које сам користио и за писање, али од пролећа 2011. године баш ништа нисам написао на блогу, као ни на другим сајтовима. Ако сте, случајно, приметили неки мој новији текст на трчање. рс , преварили сте се, то је све из ранијег времена када сам и ја био знатно активнији, било као пискарало или као трчкарало.

Не кажем да ми је због неписања блога претерано жао, али жао ми је било да га гледам онако како стоји. Зато сам га мало изменио, избацио неке ствари и променио тему. Да се не лажемо, блог није због тога ни бољи ни савршенији, напротив, њиме ћу се детаљније позабавити тек када будем имао инспирацију, а да не кажем и време.

Драго ми је да се у Србији ствари и у тркачкој заједници још боље крећу у правом смеру, па сада имамо неколико сасвим лепих сајтова о трчању, што је сушта супротност од интернет тркачких почетака, пре неких 5 година. Ала време лети… Добро, остајте ми здраво и читајте и информишите се на изворима нашег тркачког знања (у линковима са десне стране), а ми се видимо на некој од следећих трка.

Carpe diem.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 21. септембра 2012. in Byja