RSS

Архиве категорија: EBPO

Понижење

Каква логика влада главама оних који нас воде? Да ли је могуће да се свет толико променио да сад држава личи на пијацу, а ми на циркусанте? Кад смо били држава имали смо црвени пасош, једну партију, шест република, јаку војску и плате које сада можемо да сањамо. Било смо уважени. Сада смо банана република коју не воде наши људи, већ западне силе преко полтрона који им се увлаче да би добили – датум.

gori-vatra-aa

Јебо их датум, има 365 дана у години, шта им значи тај један дан? Дан када почиње придружење онима који су нас срозали до нивоа који сада имамо? Зашто да се понижавамо овако бедно?

Одговор је једноставан. Приступни фондови ЕУ. Зинуло нашим политичарима дупе за парама из европске касице па ће продати и сопствену душу само да добију паре.

Навикло је то да живи на високој нози, да се у мечкама вози, да лете свуда по свету, док народ трпи и ћути. Овој земљи нема препорода док држава настави да троши као руски тенк. Сада су предали Србе на Косову и Метохији на милост и немилост онима који су палили наше цркве и вршили погром и злочине над нама. Приштина је једва дочекала, кобајаги даће Србима аутономију, али то може да погази кад јој се прохте.

Запад нас разбија да бисмо били мирни као јагњад. За сада су нас поделили у 4-5 држава. Не знам да ли ће то бити коначни збир, али ни Рим није трајао вечно, па неће ни САД ни ЕУ. Нека посеју оно што су пожњели и нека им се врате сва „добра“ дела која су учинили другима.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 23. априла 2013. in EBPO

 

Сила правду не познаје

И тако, Ештонова је 2. априла 2013. испратила Приштинску и нашу делегацију својим кућама да добро размисле шта им је чинити. Тачи не мора ништа да брине, јер силна Европа и још силнија Америка су на страни Приштине, а ми смо сами. То су нам поручили ови моћни западњаци пред одлазак да би од нас изнудили сагласност да више нисмо држава, већ да смо банана република. А банану може свако да гули.

Ови се питају, а не Приштина

Ови се питају, а не Приштина

Овај догађај има сличности са 25. мартом 1941. када је Краљевина Југославија под великим притисцима пришла Тројном пакту. У тој причи негативци су били Немачка и Италија, а то је данас ЕУ на челу са најмоћнијом од њих – Немачком и великим светским жандаром – Америком. Косовски Албанци су успели да правду поткупе на све могуће начине и придобили су Западне силе на своју страну. Они не праве уступке, јер су им тако рекли њихови ментори у ЕУ и САД, очекују само да Србија попушта до краја.

У нашем народу постоји веровање да се свака школа плаћа. То и ја мислим. Учитељица Ештонова у име Западних сила је послала нашу делегацију у ћошак док не буду спремни да дају све што имамо зарад климаве двојке у дневнику. Двојке, хеј! Као да је овај њен разред једини у школи, као да не можемо да се пребацимо у други или у неку другу школу.

bezdobrogdatumaТолико инсистирање на датуму за прикључење ЕУ је као да лупате главом у зид очекујући да ће зид да попусти. Кобајаги у питању су средства која ће нам помоћи да спречимо да цела земља пропадне. А ко ће нам дати новац на лепе очи? Нико, они који улете са новцем само ће купити све што вреди у овој земљи и опет нећемо имати ништа. Бићемо потпуно освојени на економском основу.

Оно што Хитлеру није успело бруталном силом, успеће Ангели Меркел и осталим Евро-потрчцима. Бићемо робови.

Када, на пример, тражите друштво за кошарку, нећете ваљда прихватити да уђете у друштво силеџија који вас ниподаштавају, лупају вам шамаре и уврћу вам руке? Очекујете поштовање, а не уцене и притиске. Очекујете једнак третман. Ако пристанемо на уцене као држава, прича о смаку света ће постати реална, Србија ће бити најгора територија на свету, без икаквог реда, закона, права и слобода. Превелика цена за шаку магле звану ЕУ.

Када се Европска Унија распадне, а на то нећемо чекати много, онда ћемо се питати да ли је све ово вредело труда да се толико напињемо да у њу уђемо. Убеђен сам да није вредело ни помисли, а камоли труда.

Еј, баба, одјеби бре више.

Еј, баба, одјеби бре више!

Процес интеграције са ЕУ је лош за све који су накнадно у њу ушли, а Чеси су рецимо сада највећи евроскептици. Придруживање са ЕУ би значило да пропаднемо као држава, то ће се уколико ови наши главоње наставе са тврдим ставом да Европа нема алтернативу и десити.

Знам да немам моћ да ме чују наши политичари који одлучују уместо мене и свих нас, али подсвесно им кажем: не прихватајте ово што ЕУ, САД и Приштина траже од вас, не прихватајте у име правде, јер то је погрешно. Одбаците све ултиматуме зарад неких датума и приступних фондова. Не будите запамћени као издајници своје земље.

Обрачунајте се са криминалом и изградите јаку државу Србију, а Европску Унију заборавите. Запад није за правду, није за истину, није за будућност. Није за нас.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 4. априла 2013. in EBPO

 

Шта је колатерална паштета?

На почетку, хајде да разложим овај појам на саставне појмове. То не значи да ће вам одмах бити јасно о чему причам, али доћи ћемо и до тога.

Колатерална

ameribreАмериканци су смислили израз „колатерална штета“ да би оправдали убијање страних цивила, када је по њима неизбежно да неки цивил у оружаном конфликту (који су они изазвали) настрада (од њихове руке). Ако је од 2500 настрадалих у операцији „милосрдни анђео“ око 1500 цивилних жртава, што је 60% настрадалих – колатерална штета, њихова теорија пада у воду.

Наш народ има много других израза или фраза који би описали ово стање, али холивуд је ипак холивуд и ту мора да буде експлозија, илити дизања у ваздух што више ствари и људи зарад пуког ефекта на гледаоца, који ће то заборавити већ после два дана.

Шта је онда колатерално? Амери би то радо назвали „случајно“, али не могу. Тиме би признали да праве најгоре оружје на свету и понашају се као шерифи са дивљег запада или још горе, као некакви револвераши.

Паштета

pastetaПаштета је кобајаги месни производ у којем нам месне компаније протурају остатке животиња које не могу искористити и продати на други начин, него да их самељу, додају пуно зачина, адитива, воду и соју, то обраде и продају као специјалитет.

Штета је паштету правити од сасвим доброг и свежег меса, јер је профит компанија увек на првом месту, па ово неби било економски исплатљиво. Паштета је најгоре нешто што можете јести за доручак, али шта да се ради када врло често имамо лоше дане и не можемо да размишљамо о свему…

Колатерална паштета

Исто као што су водоник и кисеоник гасови који када се споје не производе гас, тако ни кованица од горње две речи не може буквало да се стопи. Она је симбиоза две крајњости, два недодирљива термина и нема богзна колике сличности са почетним теминима ове кованице. Да не паламудим много, колатерална паштета је наша држава Србија 2013. године. Колатерална је зато што је нисмо желели овакву, слабашну, на коленима, без кичме и поноса, без снаге и зуба, већ смо је добили успут, док смо маштали о Елдораду. Кола смо терали низбрдо, а када се кола-терају на тај начин, не може да ваља.

Али хајде, кад је већ имамо овакву каква је, да се такмичимо са остатком геронтолошког центра и групом у ћошку који себе зову ЕУ, јер и ми по којег коња за трку имамо. Јер сигурно ни Грци ни Кипрани нису желели да банкротирају играјући покер у групи пензоса из ћошка, али правила су опака. Група је префигана и игра прљаво. Само искачу кечеви и даме кад нико не очекује. Колатерално могу да најебу сви који верују да је игра чиста и да су пензоси мали анђели којима је досадно и само убијају време.

pokerasi3

Али зашто је онда Србија и онај други део појма, паштета? Просто, имали смо велике људске и техничке потенцијале, али многи су отишли куд који, неки онамо, а неки ка небу, па смо од тотално искасапљеног бута или шола добили фронцле, жиле и отпатке које не ваљају ни за џ. Шта да се ради, све у машину па самељи и наново направи нешто што може да се прода. Економија нам је управо таква, самлевена и поново обликована наврат нанос после целе деценије кризе и рата деведесетих, бомби НАТО-а, изазова промена државног уређења прве декаде 21. века и урушавања свих вредности с почетка друге. Дошли су нам странци, ти исти који су нас гледали преко нишана, да нам продају муда за бубреге, а наша индустрија се свела на обичан виц.

Стари деда којег ћу условно назвати Влада, нема кинту али има своју паштету и хоће да је уложи у партији покера са осталим пензосима из ћошка. Они се нећкају, јер нису навикли да играју покер у конзерве, већ у кеш лову. Кажу, „пали бре матори, сада у овој рунди нема места, видиш колико нас је и сад рокамо на Бугара и Румуна, ево их у гаћама, а Кипранин је остао у чарапама. Видећемо можда неки други дан, јавићемо ти датум“.

tako lakoВлада не признаје да је колатерална паштета настала као нужност, већ да је наменски урађена баш тако. Има натпис према Хасап стандарду, и уз можда пар словних грешака задовољава прописе геронтолошког центра. Ова колатерална паштета коју Влада нуди је у фенси де лукс паковању, у конзерви без конзерванса, али друштво из ћошка није заинтересовано на први поглед. Али авај, паштета са стране садржи „КиМ“ налепницу на албанском и српском језику, а одоздо и отварач са упутством за отварање искључиво на албанском језику. Друштванцету из ћошка се ово ни мало не допада и изражавају своју сумњу да је унутра уопште паштета, већ може бити и нека вутра или „бело“. Они би да отворе конзерву да провере шта је унутра, али Влада не дозвољава, јер зна зна да ако се конзерва отвори, оде паштета у пропаст, па тражи компромисно решење.

Видећемо да ли ће Влада успети да уђе у партију покера са друштвом из ћошка и поред паштете уложи и електричну гитару, с којом је свирао у свом некадашњем бенду званом „монетарни удар“. Важно је да још увек има гаће, неначету колатералну паштету и да га друштво из ћошка и даље не јебе ни 2 %.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 26. марта 2013. in EBPO

 

И би јутро и би вече, 24.марта 1999.

Против НАТО-а

Ја сам против НАТО-а. А ти?

Тај дан ћу памтити док сам жив. Дана 24.3.1999. сам престао да верујем у међународну правду, Уједињене Нације и искусио дивљу ватрену моћ НАТО силе Запада, предвођене Америком. Био сам војник Војске Југославије на одслужењу војног рока и после непуна 4 месеца обуке, кренули смо у рат против невидљивог непријатеља. Бранили смо се од њега. Као да смо сви били трансформисани у микрокосмос и нашли се у неком од цилиндара мотора са унутрашњим сагоревањем. Бум, бум, бууууууум!

СРЈ је 1999. нападнута од стране НАТО-а под изговором да је главни кривац за фијаско у преговорима о статусу Косова и Метохије вођеним у Рамбујеу и Паризу.

Јенкији и НАТО слуге су тражили изговор да нас нападну и то су и учинили. Полупали су нам фабрике, мостове, болнице, аеродроме и наравно касарне. Јасно је као дан да војска (на Косову и Метохији и ван ње) није била главна мета, већ читав народ. Никад нисам био симпатизер Милошевића, нити сам гласао за њега, али да је Запад хтео да га уклони, неби трошио толико времена и новца на „Милосрдног анђела“, већ би Слоба прошао као Ђинђић 2003. Тог неосуђеног јадника су у Хагу 2006. отровали „на фињака“ и ућуткали заувек. 

Поглед преко пута Владе Србије.

Поглед преко пута Владе Републике Србије. Идејно решење и извођење радова: НАТО

Милосрдни анђео је био немилосрдан. Бомбардовали су целу земљу, од Хоргоша до Драгаша и од Лознице до Зајечара. Будили смо се сваког јутра мислећи до када ће да траје то лудило. Правда је очигледно била на годишњем одмору. Седамдесет осам дана су уништавали земљу и убијали народ.

Ожиљци од тог дивљег бомбардовања су видљиви сваком ко има очи да види и уши да чује. Западњаци су довели на власт своје пулене који нам испирају мозак и новчанике. Бити војник те 99. је био понос, а сада нико више и не служи војску. До времена укидања војног рока смислили су бруку звану „цивилно служење војног рока“. Срозали су војску да би срозали државу.

Зар нам је памет толико кратка да заборављамо шта нам је НАТО радио пре 14. година? Запад је почино злочин према свима нама, то никада не треба да заборавимо. НАТО је злочиначка организација. Ту нама није место. ЕУ је група држава које су нас под НАТО заставом бомбардовале. Ни ту нама није место. Ја сам само обичан грађанин и јак сам колико је јак мој глас. За снаге које пропагирају ЕУ и НАТО ћу гласати кад на шљиви роди грожђе – дакле, никада!

За крај, ево једне моје песме посвећене свим жртвама НАТО бомбардовања. Зове се „Песма за мир“

Двадес’ четвртога марта,
страшна неман НАТО пакта,
са висине тад напада,
На Србију са запада.

Деведесет је девете
био ужас – људи мете.
“Милосрдни” је “анђео”
нашу земљу сву разнео.

Голуб мира кад полети,
наду, живот- тад осети,
да се никад не понови
онај ужас, кошмар нови.

За мир- сви смо, против рата,
сваког трена, сваког сата,
то желимо рећи свима
на свим нашим просторима.

Нек се људи воле више,
мир границе нека брише,
Али увек нек се памти,
цена којом живот пламти.

 
2 коментара

Објављено од стране на 24. марта 2013. in EBPO

 

Европска папазјанија

Ко ту кога фарба?

Ко ту кога фарба?

Као некога ко није члан било које партије, тешко ми је да гледам колико наши, српски, политичари, било да су у власти или опозицији, фарбају народу очи како је ЕУ обећана земља. Ваљда морају да имају неки програм или изговор, па зашто тај програм неби имао кобајаги европске тенденције? Све што је неевропско сматрају за антисрпско и обрнуто. Која луда, „ударена“ логика…

Европски пројекат се током година мењао и како су нове чланице пристизале у Унију, све је више упадало у очи да је цео пројекат лоше конципиран. Како могу бити равноправни Софија и Берлин? Не могу и то неће моћи никада. Први су сиротиња раја, а други богати, а сви знамо да је новац тај који покреће свет. Богати купују сиромашне и тако остварују оно што није могло бити остварено ратом, оним пре седамдесетак година.

Богате чланице Уније се развијају на рачун сиромашних чланица, то је јасно сваком објективном посматрачу, простим поређењем пре и после уласка у Унију нових, сиромашнијих чланица. Нећу се много трудити да вам објашњавам шта мислим, јер нисам економиста, али јасно је да су многе земље које су ушле у ЕУ стагнирале или запале у велике финансијске проблеме.

Грчка грца од дугова, као и Кипар, пре пар година Ирска и Португалија су избегле банкрот, а у великим тешкоћама су и Шпанија и Италија. Све земље источне Европе су много задуженије него пре уласка у Унију, незапосленост је већа, а богате земље уводе баријере радницима из сиромашних земаља неби ли заштитили своје државе.

кликни за детаље.

Шта то пада? Кликни за детаље.

Бугарска Влада је 2013. пала због цене електричне енергије, народ је сиромашан и не може да састави крај са крајем. Грчка је 2012. године буквално молила Немачку и остале земље кредиторе да им одобре средства да спрече банкрот земље, а ови је уцењивали неким драконским мерама штедње. Јели то европска равноправност и солидарност? Кипар управо сада затвара банке да неби народ похрлио да покупи своје паре са рачуна због пореза који су усвојили ради спаса банкарског сектора. Звучи као Дафимент и Југоскандик, само на европски начин.

Да се не заваравамо, и спољни дуг Србије, баш као и многих источноевропских земаља ЕУ је у порасту, ми се слепо држимо ЕУ трендова и то без икакве потребе, јер ако погледате на шта се страни кредити троше, рекао би човек да све иде на „подмазивање“ политичара. Политичари су нам „масни“ као јегуље, путеви су нам никад лошији, плате никад мање, проблеми никад већи, а „европски пут“ нам је приоритет. Шта је бре ово, људи моји?

Не знам како ви на ово гледате, али ово мени неописиво подсећа на СФРЈ и кризне године деведесетих. Ако мислите да ЕУ нема алтернативу, у дубокој сте дубиози. Србија никада неби требала да уђе у Европску Унију, јер ми тамо ништа добро не можемо да очекујемо. Искрено се надам да нећемо, јер нам из Европе никад ништа добро није дошло, сетите се 1999. године, ако вам памћење не сеже у 1941.

Сви ови разговори у Бриселу за добијање датума за придружење ЕУ су фарса, свега шачица држава у ЕУ није признала једнострано проглашену независност Косова. Само нам намећу нове и нове услове. Замајавамо се глупостима. Да се ја питам, разговора са ЕУ неби ни било. Окренули би се себи и сарађивали би са земљама које нас уважавају без условљавања. А лицемери из ЕУ ће да жању оно што посеју. Или можда нешто горе.

Ако сте из горњег текста закључили да не волим ЕУ, варате се. Нека ЕУ иде својим путем, а у неку од земаља шенгена ћу радо отићи као туриста, можда на неки маратон, осим ако ми и то моћне ЕУ државе забране. Не желим да икада будем становник ЕУ. А сада извините, одох на пијацу да купим домаћи кромпир који по изгледу не задовољава ЕУ директиве и литар млека који садржи до 0,5 µg афлатоксина. После ћу да гледам утакмицу Хрватска – Србија и можда наздравим правом домаћом шљивовицом (позлатио нам се казан за печење ракије), коју у ЕУ не можете наћи ни за лека.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 22. марта 2013. in EBPO