RSS

Трчање

.

Трчање је врло здраво,
баци пљугу, крени право.
Здраво живи и говори,
назуј ‘тике, друм заори.

.

Спорт који волим је трчање. У спорту се трудим да урадим све што могу, да покренем и себе и друге. Немам спортско образовање, инжењер сам машинства. За свакога ко пожели да промени неке лоше навике у свом животу и почне да живи здравије најважнија је одлука. Мотивацију можете наћи на сваком кораку, а представља јак позитивни моменат за даљи наставак и остварење постојећих и проналажење нових циљева. Мој први циљ је био да истрчим маратон, без обзира на време.

Спортом сам почео да се бавим још као клинац, скромно сам кренуо са карате-ом, али ме је то интересовање убрзо напустило. Дуго после тога нисам тренирао ништа, ако се изузме бициклизам, којег сам одувек волео. У тридесетој сам најзад схватио да је трчање ипак оно право и од тада поред бицикла, користим и патике. Ово интересовање за трчање сеже од 1995. када сам се први пут, као 22-годишњак, нашао на Београдском маратону и истрчао трку задовољства на 5000м. Тада нисам схватао важност тренинга, и било ми је јако тешко истрчати тих 5км. Поновио сам тај осећај још пар пута тих 90-тих година, али и даље онако без жеље да се томе посветим.

У априлу 2004. сам престао да будем само посматрач и почео од тада да редовно учествујем у трци задовољства на Београдском маратону. Наравно, то се није само на томе завршило, већ сам тада почео и да џогирам, без озбиљније жеље за такмичењем, здравља ради. Тада нисам правио распореде тренинга, једноставно ишао сам када сам имао времена, углавном у топлијем делу године (април-октобар).

Тек од маја 2007. крећем са озбиљним припремама и почетком 2008. сам кренуо и да се такмичим – са бројем на мајици. Поред Београдског маратона открио сам и остале трке, Нови Сад, Подгорица, Сомбор, Апатин и Ниш су дивни градови и организују солидне маратоне и полумаратоне. Иако се не такмичим дуго, на такмичењима сам нашао пуно истомишљеника, другара, рекреативаца и професионалних атлетичара, али свима нам је важно да волимо да се доказујемо у спорту.

Од 2008. до 2011. сам био члан атлетског клуба „Маратон мира – видовдан 99“ из Београда. Све што у спорту радим то чиним из потпуно аматерских разлога – из забаве и личног задовољства, а резултати су ту у другом плану. Можда сам због тога и изашао из клуба и наставио да трчкарам за „своју душу“. Ако ме ветар нанесе на нека места у земљи и региону овим поводом, бићу срећан.

За мало озбиљније и талентованије тркаче одмах на почетку препоручујем да обавите потпун систематски преглед, тако сам и ја урадио на самом старту, а имао сам одличне налазе. Сада када више не наступам за клуб, већ џогирам у парку без брзинских претензија, не сматрам да морам да се цимам и за те прегледе.

Наравно, све позитивно што сам чуо и видео везано за трчање, покушавам да и сам применим у пракси. Да би и други сазнали о томе колико је трчање заиста добра ствар, мој пријатељ Верољуб Змијанац и ја смо маја месеца 2009. покренули сајт Трчање.рс којег су препознали многи рекреативци али и такмичарски расположени атлетичари. Драго ми је да је Веки наставио и даље развио оно што смо заједно започели, а ја настављам своју мисију у скромнијем, рекреативном, обиму, на своје задовољство.

Advertisements
 

Затворено за коментаре.